Zdravlje

Sve o autizmu

3 minute čitanja

Autizam nije jedinstvena bolest. To je deo niza razvojnih poremećaja poznatih kao poremećaji autističnog spektra. Poremećaji počinju u detinjstvu i traju do odraslog doba. Trenutno ne postoji lek za autizam. Tretman danas uključuje širok spektar specijalističkog obrazovanja i programa ponašanja, koji mogu pomoći u poboljšanju simptoma.

Simptomi autizma

Poremećaj autističnog spektra ima široku lepezu manifestacija. Oni se mogu kategorisati u tri široke grupe:

1. Problemi sa društvenim interakcijama – pogođena deca mogu imati poteškoća da razumeju emocije i osećanja drugih
2. Problemi sa jezikom i komunikacijskim veštinama – ovo se može manifestovati kao odložen razvoj jezika i teškoće u započinjanju razgovora
3. Neuobičajena ponašanja i obrasci misli – to može uključivati ponavljajuće pokrete i aktivnosti i uznemiravanje deteta ako se promeni rutina.

Incidencija autizma

U Engleskoj se procenjuje da 1 od 100 dece ima autizam. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, autizam se javlja u svim rasnim, etničkim i socioekonomskim grupama, ali je skoro pet puta češći među dečacima nego među devojčicama. Procenjuje se da je oko 1 od 88 dece identifikovano sa poremećajem iz spektra autizma.

Čini se da je u poslednje dve decenije broj slučajeva autizma u porastu. To možda ne znači da stanje postaje sve raširenije. Neki stručnjaci tvrde da porast dijagnostikovanih slučajeva može biti posledica toga što su zdravstveni radnici postali bolji u pravilnoj dijagnostici slučajeva. Ranija deca sa autizmom bi često bila ispuštena iz vida i samo su bila označena kao „bolno stidljiva” ili „spora”.

Mitovi o autizmu

Autizam je povezan sa primenom MMR vakcine (protiv morbila, zauški i rubeole). Opsežna istraživanja su opovrgla ovaj mit. Godine 2009. Nacionalno društvo za autizam objavilo je saopštenje koje podržava tvrdnju da ne postoji veza između MMR i autizma.

Takođe, još jedan mit je postojao, da jedinjenje koje sadrži živu pod nazivom tiomersal, koje se koristi kao konzervans u nekim vakcinama, može biti povezano sa autizmom. Tiomersal je opsežno proučavan i nisu pronađeni dokazi o povezanosti sa autizmom. Štaviše, tiomersal je uklonjen iz vakcina u SAD nakon 1999. godine, ali je stopa autizma nastavila da raste.

Vrste autizma

Budući da je u pitanju niz poremećaja, autizam uključuje širok spektar poremećaja različite težine. Neki od tipova autizma uključuju:

1. Autistički poremećaj, ponekad poznat kao “klasični autizam”. Ovo se manifestuje kao značajna jezička kašnjenja, društveni i komunikacijski izazovi i neobično ponašanje. Može biti prisutan i dodatni intelektualni nedostatak.
2. Aspergerov sindrom – simptomi su blaži od klasičnog autizma. Postoje društveni izazovi i neobična ponašanja. Obično nema problema sa jezikom ili intelektualnih poteškoća.
3. Pervazivni razvojni poremećaj – koji nije drugačije naznačen, poznat i kao „atipični autizam“ – ove osobe ispunjavaju neke od kriterijuma za autistični poremećaj ili Aspergerov sindrom, ali ne sve. Simptomi mogu biti manji i blaži. Mogu postojati društveni i komunikacijski izazovi.

Drugi poremećaji

Deca sa autizmom mogu istovremeno imati i druge probleme kao što su poremećaj pažnje i hiperaktivnost, Touretteov sindrom ili druge poremećaje tikova, dispraksiju (poremećaj razvojne koordinacije), epilepsiju.

Prognoza i ishod autizma

Oni sa blagim do umerenim oštećenjima, koji imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju, često odrastaju u nezavisne odrasle osobe sa poslom, dugotrajnim vezama i decom. Međutim, onima sa ispodprosečnom inteligencijom će verovatno biti teško da žive samostalno kao odrasli i možda će im trebati dodatna nega i pomoć.