Autizam nije jedinstvena bolest. To je deo niza razvojnih poremećaja poznatih kao poremećaji autističnog spektra. Poremećaji počinju u detinjstvu i traju do odraslog doba. Trenutno ne postoji lek za autizam. Tretman danas uključuje širok spektar specijalističkog obrazovanja i programa ponašanja, koji mogu pomoći u poboljšanju simptoma.
Poremećaj autističnog spektra ima široku lepezu manifestacija. Oni se mogu kategorisati u tri široke grupe:
U Engleskoj se procenjuje da 1 od 100 dece ima autizam. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, autizam se javlja u svim rasnim, etničkim i socioekonomskim grupama, ali je skoro pet puta češći među dečacima nego među devojčicama. Procenjuje se da je oko 1 od 88 dece identifikovano sa poremećajem iz spektra autizma.
Čini se da je u poslednje dve decenije broj slučajeva autizma u porastu. To možda ne znači da stanje postaje sve raširenije. Neki stručnjaci tvrde da porast dijagnostikovanih slučajeva može biti posledica toga što su zdravstveni radnici postali bolji u pravilnoj dijagnostici slučajeva. Ranija deca sa autizmom bi često bila ispuštena iz vida i samo su bila označena kao „bolno stidljiva” ili „spora”.
Autizam je povezan sa primenom MMR vakcine (protiv morbila, zauški i rubeole). Opsežna istraživanja su opovrgla ovaj mit. Godine 2009. Nacionalno društvo za autizam objavilo je saopštenje koje podržava tvrdnju da ne postoji veza između MMR i autizma.
Takođe, još jedan mit je postojao, da jedinjenje koje sadrži živu pod nazivom tiomersal, koje se koristi kao konzervans u nekim vakcinama, može biti povezano sa autizmom. Tiomersal je opsežno proučavan i nisu pronađeni dokazi o povezanosti sa autizmom. Štaviše, tiomersal je uklonjen iz vakcina u SAD nakon 1999. godine, ali je stopa autizma nastavila da raste.
Budući da je u pitanju niz poremećaja, autizam uključuje širok spektar poremećaja različite težine. Neki od tipova autizma uključuju:
Deca sa autizmom mogu istovremeno imati i druge probleme kao što su poremećaj pažnje i hiperaktivnost, Touretteov sindrom ili druge poremećaje tikova, dispraksiju (poremećaj razvojne koordinacije), epilepsiju.
Oni sa blagim do umerenim oštećenjima, koji imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju, često odrastaju u nezavisne odrasle osobe sa poslom, dugotrajnim vezama i decom. Međutim, onima sa ispodprosečnom inteligencijom će verovatno biti teško da žive samostalno kao odrasli i možda će im trebati dodatna nega i pomoć.